Стјепановић: Срце изабрало Србију

Извор/фото: В. Тодоровић, Спортски Журнал
Дар са неба добила је Србија у Велимиру Стјепановићу. Рођен у пустињи Емирата, један од најталентованијих пливача данашњице изабрао је да се такмичи под српском заставом. Тако је одлучило срце. Историја и патриотизам повукли су ка Београду момка чији су корени из села Ченгићи у Семберији. Први пут се за Вељу чуло када је на ЕЈОФ–у у Финској 2009. освојио злато на 100 делфин и сребро на 100 слободно. Потврда невероватног потенцијала стигла је на Олимпијским играма младих у Сингапуру прошле године.

Сребро на 100 слободно и бронза на 100 делфин и то у конкуренцији са такмичарима годину дана старијим од њега. Довољно за епитет најбољег младог спортисте Србије.

Каже да не воли да се фотографише и да даје интервјуе. Пливање му ипак најбоље иде. Захваљујући помоћи оца Милана, млади 17– годишњи ас члан пливачке школе Хамилтон Акватикс из Дубаија, стрпљиво је одговарао на сва наша питања.

Одакле одлука да пливаш за Србију, када си имао могућност да изабереш Уједињене Арапске Емирате или Босну и Херцеговину?

– Ниједног тренутка није постојала дилема која ће бити моја репрезентација. Србија је природан избор, с обзиром да смо ми из Семберије увек били најближи Београду. Због историје, патриотизма, логистике. Због тога сам постао члан Партизана, добио држављанство и постао репрезентативац Србије. Изузетно ми је важан тај осећај припадности и поносан сам што се такмичим под српском заставом.

Како оцењујеш остварене резултате у 2010?

– Протекла година могла би се окарактерисати као веома успешна, како на спортском, тако и на приватном плану. Пливачки сам веома напредовао и моја времена су се поправљала на сваком новом такмичењу, што је веома важно у овом спорту. Избор за најбољег младог спортисту Србије од стране Олимпијског комитета издвојио бих као круну успеха и тако је прошла година на најбољи могући начин заокружена.

Колико си задовољан остварењима на Олимпијским играма младих у Сингапуру у Европском првенству за јуниоре у Хелсинкију?

– Превасходни циљ ми је било добро учешће на првој икада одржаној Олимпијади за младе спортисте. Ова два такмичења су се одржавала веома близу да би могао да темпирам форму за оба, па тако резултати у Хелсинкију нису били добри јер сам у том тренутку био у пуном тренингу. Имао сам част да носим српску заставу на свечаном отварању и то су неке ствари које се не заборављају.

Недавно си пробио лед у сениорској конкуренцији на Светском првенству у малим базенима у Дубаију. Какви су утисци са тог такмичења?

– Лепо је било бити део српског сениорског тима, када се узме у обзир да сам тек напунио 17 година и да сам имао прилику да се такмичим пред „својом” публиком. Оборио сам два сениорска и три јуниорска рекорда Србије, а у неколико дисциплина сам био међу 30 најбољих. Иако се нисам домогао ниједног полуфинала презадовољан сам постигнутим.

Приоритети у 2011?

– Најважније ми је да колеџ завршим са што бољим оценама, јер је то изузетно важно уколико одлучим да студирам у Америци. На такмичарском плану најважније је Европско првенство за јуниоре у Београду.

Како изгледа твој дан без пливања?

– Немам пуно слободног времена и морам да водим рачуна да га лепо распоредим. Обично мало дуже спавам, доручкујем и онда одем на Фејсбук. Обавезно погледам епизоду моје омиљене серије „Хаус м.д“. Поподне се видим са девојком и друштвом. Погледамо неки добар филм или се опустимо уз видео игрице.

Како изгледа Божић у Дубаију?

– Једино нам недостаје снег, а за све остало се побрину родитељи пошто је Божић наша традиција и највећи празник. Бар један дан пре Божића обавезно постим, а на Божић мама по обичају устаје пре изласка сунца да припреми најбољу чесницу на свету поред које нам ништа друго није потребно. Кућа мирише на тамјан, а на трпези су обавезно домаћа печеница, пршут, сир, папула, ајвар и друге ђаконије које доносимо из Семберије. Ујутро је читава породица на окупу. После молитве и љубљења уз поздрав „Мир Божји, Христос се роди“ доручкујемо и гуцнемо мало црног вина. Родитељи не иду нигде, а понекад нам је пуна кућа гостију.

о Рођен у Абу Дабију 7. августа 1993.