Извор/фото: Спортски Журнал
Нисам постала то што јесам због гостовања по разним емисијама, већ захваљујући пливању - у даху говори Европска рекордерка. Недеља изазова. Нађа Хигл у базену, а поред са штоперицом у руци брат и тренер Себастијан. На сваких 50 метара, Себастијан даје инструкције, које светска шампионка без поговора извршава. Нема милости. Метри се нижу као на траци. Дневно Нађа преплива између 20 и 26 километара.
– Тешко је и боли, али кроз ово мора да прође – говори Себастијан.
Коначно после три сата, брат „Жаки” ставља тачку на напорно поподне у Панчеву. Нађа се наслонила на ивицу базена и развукла лице у осмех. Идентичан ономе из Рима, када је покорила планету и купила Србију за цео живот. Срдачан поздрав и поглед према оцу Драгану.
– Гаги, купи ми споменик. Овај ће да ме убије – смеје се и показује на Себастијана.
Кад смо правили договор за интервју, Драган је рекао да је Нађа уморна и да не зна колико дуго ће моћи да прича. Међутим, када смо почели разговор, најпознатија Панчевка је показала какав је професионалац и ван базена. Спонтана и отворена као увек, једина разлика што је после светског злата прошле године причљивија.
– Извештила сам се, шта да вам кажем.
Једанаест тема за новогодишњи број. О ономе што је било и ономе што је чека. Нађа Хигл прича за „Спортски журнал”.
Поглед на 2010. годину
Година на измаку била је напорна и стресна. Почела сам са повредом рамена која ме мучила до априла. Много тренинга сам пропустила, направила сам велику паузу. Успела сам после да се вратим. Остварила сам одличан резултат у Бањалуци и солидно пливала на митингу у Паризу, месец дана пре почетка Европског првенства у Будимпешти. Што се такмичења тиче практично сам је завршила у главном граду Мађарске, јер сам свесно пропустила сезону у малим базенима.
ЕП у Будимпешти
У главном граду Мађарске освојила сам осмо место на 200 прсно. Била сам разочарана после трке. Знала сам да могу боље, али у том тренутку то је било то. Једноставно ништа није било како сам очекивала. Тешко сам се после Будимпеште вратила тренингу. Касније, када сам све анализирала, схватила сам да није било толико лоше.
Критика јавности
Одмах после Пеште отишла сам из земље, тако да нисам ни пратила шта се пише по новинама, ни како се коментаришу моји резултати по разним форумима.. Једноставно ми је требало да се искључим из свега. Трудим се да из сваке трке извучем поуку, тако је било и после финала Европског првенства. Знам да су сви очекивали боље остварење, али не видим да се однос људи према мени променио.
Популарност
После Рима је то било готово неиздрживо. Сада се мало смирило, мада и даље стиже много позива. Због тога ми је у току дана мобилни телефон искључен. Једноставно, нисам тип који воли да се посебно експонира. Нисам постала то што јесам због гостовања по разним емисијама, већ захваљујући пливању. Не треба ми популарност и расипање енергије на све стране. Фокусирана сам на базен и трудим се да ту увек пружим максимум.
Поглед ка 2011. години
Све је усмерено ка Светском првенству у Шангају, где браним злато на 200 прсно. Потрудићу се да поправим почетну брзину, што значи да испливам „А” норму за 100 прсно. У овом тренутку на томе највише и радимо. Улазимо и у предолимпијску годину, у којој ћу покушати да дођем до стандарда за Лондон.
Врхунац у Лондону
Олимпијске игре су главни циљ. Због тога и радим овако напорно. Немам неки специјални резултатски циљ, само желим да пружим максимум и да ја будем задовољна. То би требала да буде круна каријере. После тога ћемо да видимо шта даље. Знам сигурно да после Лондона више нећу пливати деонице преко 100 метара. Не могу више да гледам како сви заврше тренинг, а ја остајем у базену сат времена после свих. Пливаћу за своју душу, можда још неко светско или европско првенство.
Удаја
Занимљива тема… Удаћу се сигурно. Временска одредница, можда пре, а можда и после Лондона! Реалније је да буде после. Пливање ми је у овом тренутку на листи приоритета.