Извор: Спортски Журнал
Капице и опрема су раздељени. Милорад Чавић више није пливач. Сада је само Милорад Чавић. Један од највећих спортиста која је ова земља икад имала освојио је четврто место на 100 делфин. Медаља је измакла за 37 стотинки. У фармеркама и тренерци Србије улази у собу где је смештено медицинско особље олимпијске експедиције. На лицу умор. Ни трага од разочарења.
Сада кад сте и званично завршили, можете ли да издвојите тренутак кад сте били најсрећнији?
– На дочеку после Светског првенства у Риму 2009. године. На балкону у Београду са мном били су Нађа и ватерполсити. Имали смо три светска шампиона и било је невероватно лепо. Имао сам дочек и после Пекинга, сам пред 50.000 људи, али ми је некако у друштву било лепше.
А када сте били највише разочарани?
– Без дилеме у Атини. Много сам очекивао и мислим да сам тада једини пут у каријери заплакао после трке. То су једноставно ситуације када све добро урадите а нека ситница, која не зависи од тебе, сруши снове.
Да ли сте очекивали да ћете бити толико популарни када сте почели да пливате за Србију?
– Нисам, никад. Можда је разлог што сам, као неко ко је рођен у Америци, одлучио да пливам за Србију. Вероватно сам својим успесима у континуитету куповао људе. Имамо много успешних спортиста, али сам један од ретких који је имао прилику да два пута буде на балкону. То вероватно нико никада од пливача на свету није доживео.
Да ли сте се некада покајали што сте одлучили да пливате за Србију?
– Никад. Осећам да припадам Србији. Кад сам као дете из Калифорније долазио у Београд и видео оне социјалистичке зграде на Новом Београду није ми било свеједно. Међутим, мало по мало Србија је почела да ме купује понашањем, културом, храном. Сада сам буквално заљубљен у Србију и стварно бих желео да у Београду буде мој дом до краја живота.
Утисак је да сте се у последњих 12 година много променили и да сада делујете као да сте рођени и одрасли у Србији. Да ли Милорад Чавић размишља као Србин или Американац?
– Мислим да ми је размишљање и даље више америчко. Тамо сам научио шта је добро, а шта лоше и то је нешто што ме још увек држи. Међутим, сигурно је да сам покупио нешто и из српског менталитета. Микс култура је увек добра.